Gumarski proizvodi

 

U okviru ove industrijske branše egzistiraju tri važna proizvodna sektora – pneumatika, gumeno-tehnička roba i gumena obuća i odeća. Ova industrijska grana ima u Srbiji prilično dugu tradiciju, jer je razvijena na bazi zanatske proizvodnje gumene obuće i gumeno-tehničkih proizvoda, koja je na ovim prostorima egzistirala čak još i pre Prvog svetskog rata.

U periodu posle Drugog svetskog rata je gumarska industrija dugo bila jedan od najpropulzivnijih industrijskih sektora u Srbiji, tako da je krajem 80-tih zapošljavala oko 20,000 ljudi, učestvovala u obimu proizvodnji gumarskih proizvoda na nivou celokupne prethodne Jugoslavije sa čak 55-60% i realizovala izvoz u vrednosti od preko 200 miliona $.

Neke značajne kompanije koje se i danas bave gumarskom proizvodnjom su osnovane još pre Drugog svetskog rata, kao što su to TRAYAL KORPORACIJA iz Kruševca (firma je osnovana 1889.g., ali inicijalno kao fabrika eksploziva), potom REKORD iz Beograda (1925), TIGAR iz Pirota (1935) i VULKAN iz Niša (1937).

Od važnijih firmi osnovanih nakon Drugog svetskog rata treba pomenuti GUMINS iz Novog Sada (firma je osnovana 1946.g.), HIP-GIP iz Pančeva (1950), VITOJEVAC iz Vrnjačke Banje (1956), GID iz Dimitrovgrada (1959), ZLATAR iz Nove Vroši (1959), BALKANBELT iz Suve Reke (1961), GUMA iz Rume (1963), KOLUBARA UNIVERZAL iz Velikih Crljana (1963), FADIP IFC iz Bečeja (1972), GUMAPLAST iz Inđije (1977) i RUMAGUMA iz Rume (1981).

Treba pomenuti da je krajem 80-tih i tokom 90-tih godina prisustvo privatnog sektora u ovoj industrijskoj grani značajno poraslo, i to posebno u sektoru proizvodnje gumeno-tehničke robe.

Takođe treba znati da je u protekle 3 godine privatizovano nekoliko od napred pomenutih firmi u društvenom valsništvu. Primera radi, najnoviju domaću fabriku pneumatika RUMA-GUMA je 2003.g. kupila američka kompanija GALAXY TIRE & WHEEL. Iste godine je francuska kompanija MICHELIN, jedna od vodećih svetskih kompanija u proizvodnji guma za motorna vozila, postala većinski vlasnik firme TIGAR MH, proizvođača pneumatika u sastavu holding preduzeća TIGAR a.d. iz Pirota.

Današnja gumarska industrija Srbije poseduje veoma solidan razvojni potencijal. Već u 2004.g. je ovaj domaći industrijski sektor sa 186,6 miliona EUR ostvarenog izvoza skoro dostigao rekordna dostignuća iz sredine 80-tih godina prošlog veka. Najuspešniji domaći izvoznik je firma TIGAR MH, koja je u 2004.g. izvezla spoljne i unutrašnje pneumatike u vrednosti od skoro 80 miliona EUR.

Razvoj fizičkog obima proizvodnje proizvoda od gume

(prema razvoju proizvodnje u periodu 1976-2005, a na bazi 1976=100%)

 

Produkcija spoljnih i unutrašnjih guma za sve vrste vozila je ubedljivi najrazvijeniji sektor gumarske industrije Srbije. Sledeće količine pojedinačnih grupa pneumatika su okvirno proizvedene u 2004.g.:

·      Spoljne gume za putničke automobile 6,250,000 kom.

·      Spoljne gume za motocikle i mopede 78,000 kom.

·      Spoljne gume za bicikle 460,000 kom.

·      Spoljne gume za autobuse 134,000 kom.

·      Spoljne gume za kamione 217,000 kom.

·      Spoljne gume za motokultivatore 84,000 kom.

·      Spoljne gume za ostala poljoprivredna vozila 371,000 kom.

·      Spoljne gume za građevinska vozila 57,000 kom.

·      Spoljne gume za industrijska vozila 14,000 kom.

·      Spoljne gume za ostala vozila 174,000 kom.

·      Unutrašnje gume za bicikle 4,790,000 kom.

·      Unutrašnje gume za sva ostala vozila 2,360,000 kom.

Razvijeniji sektor gumarske industrije Srbije je i proizvodnja transportnih i transmisionih traka od gume sa obimom proizvodnje od skoro 4.400 tona u 2004.g.

Današnja orjentacija gumarske industrije Srbije je svakako u pravcu stalnog širenja proizvodnog asortimana. Međutim, još su značajnije aktuelne aktivnosti na planu usklađivanja kvaliteta proizvoda sa zahtevima svetskog tržišta, jer je jasno da su dimenzije domaćeg tržišta suviše male da bi absorbovale obim ponude pri nekom ekonomski opravdanom stepenu korišćenja raspoloživih proizvodnih kapaciteta. Već danas se izvoz srpske gumarske industrije realizuje uglavnom na tržišima zemalja Zapadne Evrope, koja su poznata kao zahtevna tržišta u pogledu kvaliteta.